Potpuno različitu sliku doživeli su košarkaši i navijači reprezentacije Srbije i Crne Gore od one sumorne iz duela sa Španijom. Nošeni pesmom iz preko 8.000 grla sa tribina prepune dvorane »SPENS«, ali i sopstvenom željom da svima pokažu i dokažu da su veliki tim, plavi su prešli preko prepreke zvane Izrael i za koprak se približili osvajanju drugog mesta u grupi.

Od početka utakmice bilo je jasno da je selekcija domaćina rešena da pobedi po svaku cenu. Bacali su se Milojević, Rakočević i Jarić za svakom loptom, nisu odustajali ni kada ne bi imali rešenja u napadu i to im je donelo prednost od prvog do 40. minuta. Kada tako igra, svetski šampion je mnogo jak i to se jako dobro videlo na terenu.

Izraelci, predvodjeni maestralim kapitenom Talom Burštajnom, bili su suparnik dostojan spektakla koji je stvoren u Novom Sadu, ali objektivno, bilo je samo pitanje vremena kada će pasti.

A onda je naišao trenutak kada se dvoranom prolomila pesma »Marš na Drinu«... Uzburkala se krv navijača, zacrvenela su se lica košarkaša SCG, ali ne od stida, već od ponosa i goleme želje da pokažu ko su i kakvi su. Ređale su se lepe akcije, Darko Miličić je bio gospodar u reketu što je četi Željka ožObradovića donelo ubedljivo vođstvo, a pesmom je dvobojh i okončan. Pesmom slavlja i pesmom nade da medalja, ipak, nije nedosti-an ciolj za Srbiju i Crnu Goru.